Епизода 115 – 14. септембар 2017.

У овој епизоди:

– Сабор светих новомученика јасеновачких (04:33)
– Три четвртине века од страдања Саве Шумановића (11:45)
– Сећање на Делфу Иванић (23:09)
– Како Бог кажњава и милује (31:17)
– Јасна Косановић: Мајка је сузу пустила (36:23)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (у новом прозору)


sv.novomucenici.jasenovacki

Сабор светих новомученика јасеновачких (13. септембар / 31. август)

Овог дана, Црква се молитвено сећа стотина хиљада знаних и незнаних, невино пострадалих Срба у Независној Држави Хрватској у Другом светском рату у бројним концентрационим логорима и безбројним јамама и стратиштима.

Јасеновац је постао симбол страдања Срба у Другом светском рату, али га је тешко издвојити од осталих места страдања из овог периода као Јадовна, Глине, Пребиловаца, Корита, Дракулића, Мотика, Петрићевца…

За датум празновања је узет 13. септембар, а везује се за дан освештања обновљеног храма Светог Јована 1984. године. Стара црква у Јасеновцу из 1775. је била порушена од усташа до темеља 15. августа 1941. године.

На освештању новог храма 1984. г, тадашњи патријарх српски Герман је изговорио чувене речи:

„Знам да су душе ваше данас узбуђене. У њима се радост, због овога што се данас овде збива, преплиће са тешким сећањем свега онога што се у Јасеновцу и крај њега догађало – сећањем на крв, страдања и мученичку смрт многих ваших милих и драгих, који су пре четири деценије овуда вођени као овце на клање (Иса. 53,7). Кроз светлу атмосферу овог свечаног дана у душе наше продире тама оних дана, кад је отац греха, зла и вечнога мрака замахнуо својим смртоносним крилима и просипао крв и сузе, злочин и смрт, а као своје храмове градио Маутхаузен, Дахау, Аушвиц, Јасеновац, Јадовно, Глину… Крштени људи били су извршиоци његове воље, занесени, заведени, уверени да се туђим злом постиже властито добро! Било је то једно од оних времена за које је Спаситељ рекао: ‘Доћи ће време када ће сваки који вас убије мислити да чини службу Богу’“ (Јн. 16,2).

„Браћо, да праштамо – морамо јер је то јеванђелска заповест, али да заборавимо – не можемо. Нека праунуци праунука наших знају да је онај огромни бетонски цвет на Пољу јасеновачком сведок једног безумља, које никада више не сме да се понови. Премудри Соломон учи да ‘мржња замеће свађе, а љубав – прекрива све’ (Приче 10, 13). Овај свети храм треба да буде место на којем ће се проповедати љубав, права хришћанска љубав, која по речима богомудрог апостола Павла ‘не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи’“ (I Кор,. 13, 5-7).

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s