Епизода 99 – 25. мај 2017.

У овој епизоди:

– Сећање на Стевана Синђелића (04:48)
– Спасовдан (11:57) и (17:23)
– Из историје Београда (24:56)
– Иво Андрић о Београду (33:03)
– Занимљивости о Београду (39:26)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (у новом прозору)


beograd

СПАСОВДАН – СЛАВА ГРАДА БЕОГРАДА

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године Београду дао статус престонице у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова стара заветна слава симболично указује на уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.

Она представља израз душевне и моралне снаге народа прекаљеног у славној прошлости, постојаног у садашњости и поноситог пред будућношћу.

Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске славе је повремено прекидано, али и обнављано, издржавши тако најтежу пробу вредности – пробу времена.

Епизода 98 – 18. мај 2017.

У овој епизоди:

– Свети Јован Богослов (06:12)
– Свети Николај Чудотворац Мирликијски (12:27)
– 27 питања – 27 одговора (18:00)
– Огњиште (25:59)
– Сећање на Јадранку Стојаковић (36:18)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (у новом прозору)


jadranka_stojakovic

Двадесетседам питања – двадесетседам одговора

Који учитељ је најбољи? – Страдање.
Која учитељица је најлошија? – Наслада.
Која способност је најређа? – Способност давања.
Која способност је најбоља? – Способност праштања.
Која способност је најтежа? – Способност ћутања.
Која способност је најважнија? – Способност испитивања.
Која способност је најпотребнија? – Способност слушања.
Каква борба је најопаснија? – Заслепљеност.
Која навика је најнепријатнија? – Свадљивост.
Која навика је најштетнија? – Брбљивост.
Који човек је најјачи? – Који је у стању да позна Истину.
Који човек је најслабији? – Који себе сматра најјачим.
Који човек је најразумнији? – Који следује за својим срцем.
Која привезаност је најопаснија? – Привезаност своме телу.
Који човек је најсиромашнији? – Који љуби новац.
Који човек је најближи Богу? – Милостив.
Који човек је најслабији? – Који победи друге.
Који човек је најјачи? – Који победи себе.
Шта се супротставља бризи? – Радост.
Шта се супротставља страдању? – Трпљење.
Који је знак здраве душе? – Вера.
Који је знак болесне душе? – Безнађе.
Који је знак погрешних поступака? – Раздражљивост.
Који је знак добрих дела? – Мир у души.
Шта је најстрашније од свега? – Окаснело покајање.
Какво страдање је најгоре? – Оно које произилази из наших сопствених заблуда.
Шта је највећа срећа? – Она због које смо се одрекли сами себе.

Монах Симеон Атонски

Епизода 97 – 11. мај 2017.

У овој епизоди:

– Свети Василије Острошки Чудотворац (07:08)
– Манастир Тврдош (14:51)
– Рањена Србија (21:35)
– Обраћање командира Срета Малиновића пилотима (34:40)
– Сећање на пилота пуковника Миленка Павловића (40:10)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (у новом прозору)


Sveti-Vasilije-Ostroski-Cudotvorac

Свети Василије Острошки Чудотворац (12. мај / 29. април)

Рођен је у Поповом Селу у Херцеговини од простих и благородних родитеља. Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се замонашио.

Као монах убрзо се прочуо због свог озбиљног подвижничког живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у православљу своје вернике чувајући их од турске свирепости и латинског лукавства.

Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот, уз топле молитве и бригу за своје вернике.

Умро је у XVI веку, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују и притичу им и хришћани и муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава велики народни сабор.

Епизода 96 – 4. мај 2017.

У овој епизоди:

– Свети великомученик Ђорђе (05:58)
– Ђурђевданска честитка (12:46)
– Спаљење моштију Светог Саве (18:06)
– Србија и Нови Зеланд у Великом рату (24:23)
– Манифестација „Бесмртни пук“ (34:21)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (у новом прозору)


spaljivanje_mostiju_sv_save

Спаљење моштију Светог Саве, архиепископа српског

Тело Светог Саве беше сахрањено у Милешеву. У време турске тираније народ српски скупљаше се над моштима свога светитеља, да тражи утехе и лека.

Године 1594. турски војсковођа арбанашког порекла Синан-паша сурово казни Србе. Те године банатски Срби дигоше устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша нареди да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су биле преко 350 година, и спале на београдском брду Врачар.

То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета“ и „симбол српских традиција о држави и независности“. Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране. Но са спаљивањем моштију светитељевих обесни паша не спали светитеља, који оста жив пред престолом Божјим на небесима и у срцу свога народа на земљи.

Велики српски песник, Јован Јовановић Змај је написао:
И где год је трунка пепела му пала,
ту је нова љубав к’ роду засијала!

Епизода 95 – 27. април 2017.

У овој епизоди:

– Свети Вукашин новомученик Јасеновачки и Клепачки (05:54)
– Ужаси Јасеновца (11:34)
– Како је настала песма „Ђурђевдан“? (19:53)
– Стани зоро (26:58)
– Занимљивости из Србије (33:52)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (у новом прозору)


jasenovac

72 ГОДИНЕ ОД БЕКСТВА ПОСЛЕДЊИХ ЛОГОРАША ИЗ ЈАСЕНОВЦА

22. априла су се навршиле 72 године од бекства последњих логораша из логора Јасеновац.

Када су усташе виделе да је крај рата близу, кренули су да уништавају последње затворенике и да затиру трагове.

Када су схватили да их чека сигурна смрт, последњи заточеници из логора Јасеновац су се одлучили да крену у масовни пробој, 22. априла 1945. године.

Од преосталих 1073 логораша, заточених у циглани, пробој је преживело само њих 117. Истог дана, пробој је извршило и последњих 147 заточеника у кожари, од којих је преживело само њих 11.

Логор Јасеновац је био највећи концентрациони логор у Независној Држави Хрватској на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године у околини истоименог градића, а уништен од усташа априла 1945. године.

Број жртава никада није тачно утврђен. Логорска архива је више пута уништавана.

О усташким злочинима постоји велика документација. Жртве логора су биле стотине хиљада Срба само зато што су били Православни Срби, као и десетине хиљада Цигана и Јевреја само зато што су били то што јесу. Страдали су и многи комунисти и антифашисти, који се нису слагали са политиком Независне Државе Хрватске.