У овој епизоди:

– Нишлијка – прва жена инжењер у Немачкој (05:15)
– Сећање на композитора Стевана Христића (11:43)
– Момчило Гаврић – најмлађи војник у Првом светском рату (17:56)
– Зоран Николић: Прича из Првог светског рата (23:41)
– Ларина песма (32:19)

… и пуно, пуно лепе музике…

Емисију можете преузети овде (у новом прозору)

Нишлијка – прва жена инжењер у Немачкој

Прва жена која је дипломирала на универзитету у Дармштату пре једног века била је Српкиња Јованка Бончић. Она је прва дипломирана студенткиња Високе техничке школе у Дармштату и 18. јула 1913. године постала је прва жена архитекта са дипломом инжењера у историји Немачке. О необичности тог догађаја сведочио је пре једног века берлински лист „Илустроване новине“, који је на целој насловној страни објавио фотографију дипломаца, где је једина девојка међу младићима била и млада Јованка Бончић.

Адвокат Михаило Бончић и његова супруга Катарина добили су кћер Јованку у Нишу, 1887. године. Студије архитектуре је започела на Београдском универзитету да би након седмог семестра и стечене праксе у Српским државним железницама, студије наставила у Дармштату у Високој техничкој школи, у чијим је аналима забележено да је била прва жена која је на том европском универзитету стекла диплому.

Колико је ова Српкиња била значајна у немачком „граду науке“ говори и чињеница да једна награда Универзитета у Дармштату носи њено име, баш као и једна улица у студентском кампусу. Награда „Јованка Бончић“ додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке, а прва је додељена на стогодишњицу њеног дипломирања.

На студијама у Дармштату упознала је Украјинца Андреја Катернића, дипломираног инжењера са којим је касније ступила у брак у коме су добили тројицу синова – Михаила, Петра и Виталија. Једно време су живели у Санкт Петерсбургу и у Кијеву, да би се 1922. године доселили за Београд у коме су остали до краја живота.

У својој отаџбини Јованка Бончић је одликована орденом Св. Саве Петог реда 1928. године, а десет година касније орденом Југословенске круне Петог реда.

Андреј Катеринић пројектовао је зграду Основне школе „Краљ Александар I“ у Дечанској улици у Београду (1930, данас зграда Музичке школе „Станковић“) и зграду Средње техничке школе у улици Војислава Илића, док је његова супруга Јованка оставила Србији неколико архитектонских дела.

Српској престоници је оставила зграде Учитељског (зграду Женске учитељске школе краљице Марије) и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Ковиљачи. Радила је и на реконструкцији дела дома „Анкера“ у Балканској улици у Београду, учествовала је у извођењу зграде Правног факултета арх. Петра Бајаловића, пројектовала болницу у Деспотовцу и гимназију у Смедереву, као и неколико зграда основних школа у Србији.

Јованка Бончић остала је у српској престоници све до своје смрти 27. децембра 1966.