У овој епизоди:

– Успеније Пресвете Богородице (07:00)
– Лука Ћеловић, велики српски добротвор (18:06)
– Занимљивости из историје Београда (27:28)
– Сећање на Фејата Сејдића (33:46)
– Ал’ у души нешто фали (41:24)

… и пуно, пуно лепе музике…

---

---

Емисију можете преузети овде (у новом прозору)

---

Лука Ћеловић, велики српски добротвор

Лука Ћеловић је рођен на Светога Луку 1854. недалеко од Требиња, а упокојио се 15. августа 1929. у Београду.

Био је учесник Невесињске пушке и оба српско-турска рата.

Са 18 година, 1872. г. долази у Београд без игде ичега. Као угледан трговац, 1882. г. оснива Београдску задругу чији председник остаје до своје смрти. Задруга даје више пута зајам београдској општини као и држави. Свој хонорар је поклањао домовима слепих у Земуну и Инђији, као и одбору „Госпођа“ за заштиту слепих девојака.

У кафанама је посматрао оне који се коцкају па би им већ сутрадан отказивао кредит.

Од 1912. постаје члан управног одбора Народне Банке Србије, а за време Првог светског рата пратио до Марсеја, чувао и сачувао, благо Краљевине Србије.

Савамалу, од Јаворске улице до железницке станице је уредио по узору на велике европске градове. У том делу подигао је своју породичну кућу, изградио палату Београдске задруге, велелепни хотел “Бристол”, као и зграду Београдске берзе…

Био је покретач и главни финансијер ослободилачких четничких акција у јужној Србији и у Старој Србији, данашњој Македонији, а у његовој кући је 1902. године основан главни одбор четничке организације.

Иако без школе и скоро неписмен чврсто је веровао да је наука основа нашег будућег живота. После Првог светског рата Светосавска награда је давана у његово име најбољим студентима на Београдском универзитету. Основао је фонд у корист академског певачког друштва “Обилић”, углавном састављеног од београдске интелектуалне омладине.

Иако један од најбогатијих у Србији остао је доживотно скроман, без великих личних прохтева. Од покретне имовине имао је само неколико комада намештаја који би могли стати у омању собу.

После његове смрти, 15. августа 1929, пронађен је тестамент и писмо о оснивању задужбине. Имао је само једног наследника – Београдски универзитет. Његово завештање је тада износило преко 50 милиона динара.

У тестаменту је имао само један услов: приход задужбине од некретнина може да се користи, троши и употребљава за научне потребе и циљеве универзитета, али основни капитал не сме, ни у ком случају, да се смањи.

Његову задужбину чинили су: плац са кућом у Јаворској 7 и 9, двоспратна кућа у Краљевића Марка 1, која има 4 стана и 4 дућана у приземљу, палата на углу Карађорђеве 65 и Загребачке 1 у којој су 24 стана са 3 лифта и 6 дућана са 3 теретна лифта, палата дуж целе Загребачке улице којој припадају бројеви 3, 5, 7 и 9, као и палата у Босанској 16. (данашњој Гаврила Принципа) са 31 станом и 7 дућана са 4 теретна лифта.

Милостиви Господе, дај да српски народ изроди још оваквих добротвора у славу Твоју, на добро народу и Отаџбини.