У овој епизоди:

– Свети великомученик Ђорђе (05:58)
– Ђурђевданска честитка (12:46)
– Спаљење моштију Светог Саве (18:06)
– Србија и Нови Зеланд у Великом рату (24:23)
– Манифестација „Бесмртни пук“ (34:21)

… и пуно, пуно лепе музике…

Емисију можете преузети овде (у новом прозору)

Спаљење моштију Светог Саве, архиепископа српског

Тело Светог Саве беше сахрањено у Милешеву. У време турске тираније народ српски скупљаше се над моштима свога светитеља, да тражи утехе и лека.

Године 1594. турски војсковођа арбанашког порекла Синан-паша сурово казни Србе. Те године банатски Срби дигоше устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша нареди да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су биле преко 350 година, и спале на београдском брду Врачар.

То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета“ и „симбол српских традиција о држави и независности“. Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране. Но са спаљивањем моштију светитељевих обесни паша не спали светитеља, који оста жив пред престолом Божјим на небесима и у срцу свога народа на земљи.

Велики српски песник, Јован Јовановић Змај је написао:
И где год је трунка пепела му пала,
ту је нова љубав к’ роду засијала!