Епизода 61 – 1. септембар 2016.

У овој епизоди:

– Сећање на Дарју Александровну Коробкину
– Поука патријарха Павла
– Да ли сте знали?
– Рецепт Мике Антића

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (сачувај као…)


Архива претходних емисија се налази овде (у новом прозору)


darja_aleksandrovna

Рускиња дала живот за Србе

Болничарка Дарја Александровна Коробкина, Рускиња из Санкт Петербурга, је хероина из битке на Гучеву. Погинула је у саставу Дринске дивизије другог позива 2. октобра 1914.
Дарја је, са 26 година – по доласку у Београд, и упућивању у Ваљевску болницу – инсистирала на томе да иде на Гучево, да помаже српским јунацима у чувеној „Бици под облацима“.

Млада Рускиња, болничарка Дарја Александровна Коробкина, оставила је трајни белег помажући рањеним српским јунацима током Гучевске битке, па заслужује трајни спомен, тако што би нека установа: школа, болница или улица, свеједно, понела њено име.

Зато у парку код Специјалне болнице у Бањи Ковиљачи стоји пано, као знак сећања на руску хероину у српским редовима. Нажалост, то је било све – до скора.

Свечаног 12. августа 2016, је откривена и освештена спомен-плоча. Том приликом амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, о митској хероини Дарји, је поред осталог рекао: „још пре него што је Русија ушла у рат са Немачком, Дарја је дошла овде, лепа, млада, из добро ситуиране породице, из једне од најпознатијих престоница света, царског Санкт Петербурга, да спасава рањене са бојишта”.

Светао лик Дарје Коробкине заслужује сваку нашу пажњу и поштовање, не само због њеног милосрђа и одлуке да је из ваљевске болнице пребаце на фронт међу рањенике којима је била неопходна помоћ на местима где падају гранате.

Песник Милосав Јелић је тада записао: „Први пут је видесмо у стрељачком строју на Курјачици 31. августа 1914. г. Била је у чизмама, копорану и са шајкачом. У најстрашнијој ватри је превијала рањенике, не хотећи да се уклони. И гледајући очајнички напор да се задржи надмоћнији непријатељ, она је непрестано говорила војницима: ’Кад би само знали Руси за ове муке, пожурили би преко Карпата, али, ето, не знају…’”

Погинула је после непуних месец дана на Гучеву, на Еминовим Водама, пошто је и тамо пратила V пук II позива; погођена је 50 метара иза стрељачког строја гранатом прве хаубице, коју су Аустријанци испалили на Гучево. Сахрањена је уз остале војнике на Еминовим Водама.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s