У овој епизоди:
– Недеља Средопосна (06:05)
– Иво Андрић: Лица (12:18)
– Наш гост: Тања Прокопљевић (18:38)
– Писмо Вилија Вимера канцелару Шредеру (23:19) и (31:52)
– Бомбардовање Србије и Црне Горе 1999. (41:52)
… и пуно, пуно лепе музике…
Емисију можете преузети овде (у новом прозору)
…
Вили Вимер је годинама био високи функционер Хришћанско-демократске уније, једне од највећих партија у Немачкој, а први пут јој је приступио 1959. г. Од 1976-2009. био је савезни посланик у Бундестагу и предводио је немачку делегацију парламентараца при ОЕБС-у, да би од 1994. па све до 2000. био председник парламентарне скупштине ОЕБС-а.
Снажно се залагао, заједно са неколицином немачких политичара, против ратног похода НАТО-а на Србију, оптуживши тадашње немачке министре Фишера и Шарпинга за тешке манипулације.
Своју пацифистичку мисију потврдио је и у вези ангажовања немачких авиона „Торнадо“ у Авганистану, када је Савезном уставном суду упутио жалбу против Савезног парламента због одобравања слања немачких авиона у кризно подручје.
ПИСМО ВИЛИЈА ВИМЕРА КАНЦЕЛАРУ ШРЕДЕРУ
Веома цењени господине канцелару,
Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем Конференцији, коју су заједнички организовали Министарство иностраних дела и САД и American Enterprise Institut (спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО.
Конференцији су присуствовали високи политички представници, на шта указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да се нарочито истакну:
1. Организатори Конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово;
2. Организатори су изјавили да се СР Југославија налази изван сваког правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија;
3. Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО. У том смислу, за примену и у Европи знатно је погоднији амерички правни поредак;
4. Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945;
5. Европски савезници су учествовали у рату против Југославије да би de facto превазишли препреку и дилему, насталу после усвајања Концепта нове стратегије Алијансе у априлу 1999. године, односно настојањем Европљана да се претходно добије мандат УН или ОЕБС;
6. Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана, да је, наиме, код ширења задатака НАТО преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају;
7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО поново успостави територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство;
8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја;
9. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору;
10. У сваком процесу праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права;
11. Тврдња да је НАТО приликом напада на СР Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права ‒ није оспоравана.
После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.
Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу треба га уклонити.
Када је сличну судбину доживело Друштво народа, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима може да се назове само тоталитарним.
Вили Вимер
Извор: „Извор Геопоилитика, бр. 72.“
Радио "Тамо далеко" 