У овој епизоди:

– Свети Василије Острошки Чудотворац (07:08)
– Манастир Тврдош (14:51)
– Рањена Србија (21:35)
– Обраћање командира Срета Малиновића пилотима (34:40)
– Сећање на пилота пуковника Миленка Павловића (40:10)

… и пуно, пуно лепе музике…

---

---

Емисију можете преузети овде (у новом прозору)

---

Свети Василије Острошки Чудотворац (12. мај / 29. април)

Рођен је у Поповом Селу у Херцеговини од простих и благородних родитеља. Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се замонашио.

Као монах убрзо се прочуо због свог озбиљног подвижничког живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у православљу своје вернике чувајући их од турске свирепости и латинског лукавства.

Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот, уз топле молитве и бригу за своје вернике.

Умро је у XVI веку, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују и притичу им и хришћани и муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава велики народни сабор.

У овој епизоди:

– Свети великомученик Ђорђе (05:58)
– Ђурђевданска честитка (12:46)
– Спаљење моштију Светог Саве (18:06)
– Србија и Нови Зеланд у Великом рату (24:23)
– Манифестација „Бесмртни пук“ (34:21)

… и пуно, пуно лепе музике…

---

---

Емисију можете преузети овде (у новом прозору)

---

Спаљење моштију Светог Саве, архиепископа српског

Тело Светог Саве беше сахрањено у Милешеву. У време турске тираније народ српски скупљаше се над моштима свога светитеља, да тражи утехе и лека.

Године 1594. турски војсковођа арбанашког порекла Синан-паша сурово казни Србе. Те године банатски Срби дигоше устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша нареди да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су биле преко 350 година, и спале на београдском брду Врачар.

То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета“ и „симбол српских традиција о држави и независности“. Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране. Но са спаљивањем моштију светитељевих обесни паша не спали светитеља, који оста жив пред престолом Божјим на небесима и у срцу свога народа на земљи.

Велики српски песник, Јован Јовановић Змај је написао:
И где год је трунка пепела му пала,
ту је нова љубав к’ роду засијала!

У овој епизоди:

– Свети Вукашин новомученик Јасеновачки и Клепачки (05:54)
– Ужаси Јасеновца (11:34)
– Како је настала песма „Ђурђевдан“? (19:53)
– Стани зоро (26:58)
– Занимљивости из Србије (33:52)

… и пуно, пуно лепе музике…

---

---

Емисију можете преузети овде (у новом прозору)

---

72 ГОДИНЕ ОД БЕКСТВА ПОСЛЕДЊИХ ЛОГОРАША ИЗ ЈАСЕНОВЦА

22. априла су се навршиле 72 године од бекства последњих логораша из логора Јасеновац.

Када су усташе виделе да је крај рата близу, кренули су да уништавају последње затворенике и да затиру трагове.

Када су схватили да их чека сигурна смрт, последњи заточеници из логора Јасеновац су се одлучили да крену у масовни пробој, 22. априла 1945. године.

Од преосталих 1073 логораша, заточених у циглани, пробој је преживело само њих 117. Истог дана, пробој је извршило и последњих 147 заточеника у кожари, од којих је преживело само њих 11.

Логор Јасеновац је био највећи концентрациони логор у Независној Држави Хрватској на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године у околини истоименог градића, а уништен од усташа априла 1945. године.

Број жртава никада није тачно утврђен. Логорска архива је више пута уништавана.

О усташким злочинима постоји велика документација. Жртве логора су биле стотине хиљада Срба само зато што су били Православни Срби, као и десетине хиљада Цигана и Јевреја само зато што су били то што јесу. Страдали су и многи комунисти и антифашисти, који се нису слагали са политиком Независне Државе Хрватске.

У овој епизоди:

– Благодатни огањ (03:41)
– Милешевски Бели анђео (12:53)
– Избор српског патријарха 1938. године (22:51)
– Српске народне изреке (31:21)
– Моја Шумадија (37:15)

… и пуно, пуно лепе музике…

---

---

Емисију можете преузети овде (у новом прозору)

---

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Милешевски Бели анђео

У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха.

Анђео благовести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао… Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао“.

Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели. Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.

Чувена фреска Бели анђео управо описује ову сцену и део је композиције „Мироносице на Христовом гробу“ из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве. Спада у најпознатије српске фреске али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.

На фресци је приказан Архангел Гаврило, обучен у бели хитон, раширених крила, како седи на камену и мироносицама показује руком празан Христов гроб, место где је Христос васкрсао. У XVI веку преко ове фреске насликана је друга фреска, па је Бели анђео био сакривен све до XX века, када је црква рестаурирана и када је уклоњена горња слика. Не зна се поуздано ко је творац „Белог анђела“, али је очигледно да је неко ко је неговао слободан потез и имао развијен осећај за боју.

Колико је фреска “Белог анђела” очарала свет током двадесетог века говори и податак да је први сателитски пренос видео сигнала, 1963. године између Европе и Северне Америке садржао слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европе Америци. Исти сигнал је нешто касније послат и у космос. Предивни анђео из Милешеве одабран је као универзални симбол свеколиког мира.

Свети владика Николај Велимировић је за Белог анђела рекао: „Гледање Белог анђела из Милешеве равно је молитви“.

У овој епизоди:

– Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (05:45)
– Страсна седмица (13:13)
– Велики петак (22:16)
– Бомбардовања (30:12)
– Сећање на хероје са Кошара (39:38)

… и пуно, пуно лепе музике…

---

---

Емисију можете преузети овде (у новом прозору)

---

СТРАСНА СЕДМИЦА

Страсна седмица је последња, седма недеља Часног поста, која претходи Васкрсу. Ову недељу од Великог понедељка до Велике суботе православни верници проводе у строгом посту, молитви и покајању. У црквама се на богослужењима подсећа на последње земаљске дана Господа Исуса Христа – његову издају, хапшење и страдање на крсту. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол.

На Велики понедељак црква подсећа на старозаветног Јосифа кога су браћа продала за 20 сребреника, али се он спасао и касније владао Египтом. На Велики уторак Православна црква показује Богочовека Исуса Христа који је, као свезнајући, још у суботу када је васкрсао Лазара из Витаније, знао да су га јеврејске старешине осудиле на смрт. На Велику среду се спомиње издајство Јуде Искариотског. Тог дана, у спомен жене која је излила миро на ноге Христове, у црквама се врши једна од седам светих тајни, освећење јелеја. Током свете тајне јелеосвећења верници се помазују освећеним уљем као леком за телесно и душевно здравље.

На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. На овај дан Исус Христос је установио свету тајну причешћа у облику хлеба и вина које су у ствари невидљиво крв и тело Господње. Једино овог дана у години на светој литургији се припремају честице за причешћивање болесника и оних који су из неког разлога спречени да дођу у храм. Увече се служи бденије са читањем дванаест јеванђеља Христовог страдања.

На Велики петак нема литургије. То је најжалоснији дан за хришћане јер је Исус Христос био осуђен и распет на крсту. У време смрти Сина божјег земља се потресла, а сунце помрачило. Завеса у јерусалимском храму се поцепала на два дела. Чак су и непријатељи у страху изрекли: „Заиста, ово беше Син божји”. Уместо звона која су умукла још прошле вечери, у црквама се, све до недеље, чује звук клепала.

Увече се износи плаштаница (украшено платно где се изображава скидање, полагање у гроб Исуса Христа) и служи опело. После опхода око храма, верници пролазе испод плаштанице састрадавајући са Христом, али и вером да ће их Бог исцелити. Исто као што су некада људи у Христово време додиривали његове хаљине са молбом да их исцели од духовних и телесних болести.

На Велику суботу, последњег дана Великог поста, јутрење је заправо опело Христово које се негде служи и претходне ноћи. Христос, како учи Православна црква, лежи у гробу, док је душом у аду. У раним поподневним сатима, у оквиру вечерње, служи се света литургија светог Василија Великог. По подне на Велику суботу у јерусалимском храму Светог гроба Господњег вековима се већ дешава чудо – појава „благодатног огња”. У храму, у коме су погашене све свеће и кандила, на чудесан начин долази до паљења огња, који јерусалимски патријарх прима и потом га преноси на народ. Последњих година овај огањ се специјалним авионима преноси у Атину и Москву па и у Београд.