У овој епизоди:

– Свети Николај Мирликијски чудотворац (06:13)
– Детињци, Mатерице и Oци (11:25)
– 670 година од крунисања цара Душана Силног (22:13)
– Сећање на Есму Реџепову (33:17)
– Милан Плавшић: Пред родним прагом (40:41)

… и пуно, пуно лепе музике…

---

---

Емисију можете преузети овде (45Mb – сачувај као…)

---

Архива претходних емисија се налази овде (у новом прозору)

---

670 година од крунисања цара Душана Силног

Цар Душан Силни је био први српски цар. Крунисан је на великом црквено-народном Сабору у Скопљу на Васкрс 14. априла 1346. године, од стране првог српског патријарха Јоаникија.

Подсећајући на овај чин, он је записао у свом Законику следеће: „И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство у лето 6854, месеца априла 14. дан, у велики, радосни и многосветли празник Васкрсење.“

(Иначе, стари српски календар почиње 5508 година пре Христа, а у црквеној употреби се одржао све до 20. века. Тако је 1346. година заправо 6854.)

Душан је једна од најизразитијих и најпопуларнијих личности у српској историји. Под његовом владом српска држава средњега века попела се на врхунац моћи и достигла је највећи обим. Душан је прогласио српску патријаршију и крунисао се за цара. Због тога је он доцније, у доба ропства и потиштености, сматран за представника српске националне и државне славе и снаге. Назван је и Душаном Силним, а обновљење Душановог Царства постало је симбол националних жеља и идеала српскога народа. „Осветити Косово“ и „Обновити Душаново Царство“ биле су столећима лозинке, у које се уносила сва интелектуална, морална и национална снага целога српскога народа.

Када је дошао на престо, Душан је био сасвим млад човек, било му је тек 22 године. Савременици пишу о њему да је био импозантна појава: необично висок, крупан и снажан човек. Својом висином и снагом издвајао се од свих људи свога доба.

Био је изузетно способан владар и војсковођа, законодавац и државник. У његово време, српска држава ће остварити свој највећи успон у сваком погледу. Србија је тада била најснажнија и најмоћнија држава у ондашњој Европи.

У време крунисања, Скопље је било престоница Србије. Тада је постало и прва царска престоница Србије.

У Скопљу се и данас налази Душанов град, односно остаци старе градске тврђаве, коју су Турци наззвали Кале, што на турском значи тврђава. Такође, из тог времена је остао и „Душанов мост“ на Вардару који спаја стари и нови део Скопља.

Најпознатији и најбоље очуван портрет цара Душана је фреска у манастиру Лесново, код истоименог села, између Кратова и Злетова у данашњој Македонији.

Цар Душан је умро под неразјашњеним околностима 20. децембра 1355. године. Имао је 47 година.