Епизода 89 – 16. март 2017.

У овој епизоди:

– Недеља Крстопоклона (06:00)
– Светих Четрдесет мученика у Севастији – Младенци (13:21)
– 13 година од погрома на Косову и Метохији, 17. марта 2004. (24:53)
– Веселин Џелетовић: „Шаров“ (32:43)
– Српске народне пословице (40:03)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (у новом прозору)


morto_i_serbi

13 ГОДИНА ОД ПОГРОМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ, 17. МАРТА 2004.

Мартовски погром 2004. један је од најтрагичнијих датума у новијој српској историји.

Са лицем правде се и даље нису среле вође руље која је изазвала 33 појединачна немира, и оружјем, бомбама и паљењем кућа, манастира и цркава обрачунавали се са Србима. Све се свело на неколико судских процеса.

Без имало одговорности, шиптарски медији и политичари су за смрт малишана окривили Србе из суседног села Зупче. Та вест је подигла на ноге више од 51.000 Шиптара, изазивајући дводневне немире. Протерано је 4.012 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, а два села Слатина и Свињаре су потпуно избрисана. Порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских објеката, као и 35 православних цркава и манастира.

Место најжешћих сукоба био је мост у подељеном граду – Косовској Митровици. Око 11 часова, тог 17. марта 2004. године, око 200 Шиптара наоружаних ватреним оружјем и бомбама упутило се ка мосту на Ибру, успели су да пробију барикаде Кфора и уђу у северни део града. Том приликом убијено је двоје Срба. Окршаји су трајали два дана, а у последњем налету Шиптари су гранатирали северни део града. У селу Свињаре запаљен је велики број српских кућа, а након погрома у село се није вратио ни један Србин.

У Приштини су 17. марта демонстранти запосели станицу Унмик полиције у насељу Врањевац, запалили више полицијских теренских возила и напали зграду у којој су живели Срби. У српском селу Чаглавица Шиптари су Молотовљевим коктелима запалили су десетак српских кућа и више аутомобила. У нападима Шиптара рањено је неколико Срба.

У Обилићу су српске куће и станови су спаљени, а они који су покушали да побегну су премлаћени. У Косово Поље Шиптари су пристизали аутобусима из Дренице. Осим кућа, у том месту су спаљене и обе православне цркве – Црква Светог Николе и Црква Свете Катарине. Испред школе у Косовом Пољу убијен је Златибор Трајковић, стар око 60 година.

У Призрену су 17. марта све православне светиње биле у пламену. Запаљене су и зграда Богословије „Кирило и Методије“ и зграда Епископије, у којој се налазило седиште владике рашко-призренског. У подруму изгореле Богословије пронађено је угљенисано тело Драгана Недељковића из Призрена. Погромом су погођени и Пећ, Гњилане, Косовска Каменица, Штимље, Вучитрн, Ораховац, манастир Девич, Урошевац, Подујево, Штрпце, Грачаница, Лапље Село.

Србима је требало дати до знања да могу да нестану са ових простора преко ноћи. Требало им је ставити до знања да су након 17. марта само гости на Косову и Метохији, и да је њихов физички опстанак несигуран. Штавише, расељенима из 1998. и 1999. године је послата порука да се не надају никаквом повратку, а нарочито због тога што међународна заједница није ништа учинила да обезбеди основне услове за повратак расељених.

Једно мишљење на „Епизода 89 – 16. март 2017.

  1. Доносите мир, водите рачуна о сретним догађајима ваше заједнице… придружујем се честиткама, рођењу Јане и младенцима… лепа беседа О средини поста…

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s