Епизода 86 – 23. фебруар 2017.

У овој епизоди:

– Свети Симеон Мироточиви (06:05)
– 100 година од избијања Топличког устанка (19:45)
– Поносим се (26:27)
– Ових дана кроз српску историју (31:23)
– Молитва за љубав (37:18)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (у новом прозору)


sveti-simeon-mirotocivi

СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ

Зашто ми, православни Срби, толико величамо и волимо великог жупана Стефана Немању, потоњега светог монаха Симеона Мироточовог? Ми њега не славимо као давно умрлог јунака о коме само гуслари певају, него се радујемо тајанственом присуству живе и светле душе светог Симеона, који је душом жив јер је жив у њему настањени Бог. Зашто је међу Србима најславнија кућа Немањића? Зашто се цела Србија зове – Немањин род, потомство Немањино? Зашто је Стефан Немања својим узвишеним подвизима у служењу Христу Богу дао диван „типик“, одушевљени образац по коме треба да живи елита Србије хришћанске. Стефан Немања је у томе пресудан како за духовни тако и за материјални живот нације.

На висинама теологије Немања свесно окреће леђа Риму и приволева се светом Јерусалиму. Тиме показује да је прозрео кривоверје Запада и заволео лепоту Христове светлости од Истока.

На клизавим низинама политике Немања се определио за јединство српске нације, а против издељености у разне жупаније и завађене кнежевине.

Као што је човеку потребно одело и оклоп ако иде у рат, тако је потребно очеличити и душу једног ратника, па и целог народа, ако жели да опстане у непрестаној борби на овој грешној планети. Свети Симеон Немања дао је Србима и заштитни оклоп за њихово тело – то је држава српска. А дао је Србији и светлу душу – то је његов најмлађи син, светитељ Сава, који у себи носи Бога.

Не заборавимо, међутим, да тај исти Свети Сава, дика и понос вечне Србије, наглашава да је његов родитељ, Стефан Немања, био његов духовни наставник и учитељ Православља. Значи, извор и телесне и духовне моћи у србинском роду јесте – Немања. Из њега израстају и Свети Сава и Стефан Првовенчани. Један је архиепископ свима Србима, а други свима Србима краљ.

Ако по плодовима судимо човека и његов значај за читав један народ, онда је Немања за нас оно што је Авраам за Јевреје: он је тај благословени корен православне Србије из којег ничу свети Христови људи за рајско цветање.

У младости Немања се, као родитељ, одупирао монашењу свог најмлађег сина Растка, али је касније у томе видео лепоту Божјега Промисла којим се његов мезимац уздигао у нетрулежну Отаџбину на небу.

У зрелој старости, кад је обезбедио заметак младе српске државе у Рашкој и видео достојног наследника на престолу Србије, мирно се одрекао земаљске круне и пошао у своју Студеницу да као смирени калуђер задобије небеску круну од небеског Цара Исуса Христа.

(Део беседе блаженопочившег епископа Будимског Г.Г. др. Данила (Крстића)

Извор: Центар за истраживање Православног Монархизма

Једно мишљење на „Епизода 86 – 23. фебруар 2017.

  1. Не посустајете, свака част… чујем и лепо и тужно, али увек зачините песмом… па одврнем до даске и запевам, а помислим понекад да сам заборавила и речи… А село је моје цела Шумадија… Крај Мораве ветар дува… и Добрица Ерић и Десанка, шта би још пожелео ко, радио је радио… радимо и ми уз Ваш радио… Весело срце кудељу преде, давно рекоше, наши стари… Живели!

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s