Епизода 68 – 20. октобар 2016.

У овој епизоди:

– 75 година од Крагујевачке трагедије 1941. (5:08)
– Десанка Максимовић: Крвава бајка (12:36)
– Сећање на мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића (18:44)
– 1100-годишњицa престављења Светог Климента Охридског (26:43)
– Св. владика Николај: Добра воља (34:43)
– Радмила Караћ: Посјета (42:40)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (сачувај као…)


Архива претходних емисија се налази овде (у новом прозору)


kragujevac-sumarice

Крагујевачка трагедија 1941.

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године представља један од највећих злочина немачке војске у II светском рату. Иако је те јесени у Србији било више случајева масовне одмазде над недужним становништвом, стрељање у Крагујевцу уздигло се до симбола свих тих страдања: начином извршења, делимично структуром стрељаних, реакцијом у јавности за време рата и односом према овој трагедији после рата, све до данашњих дана.

Повод за стрељање били су немачки губици које су они имали 16. октобра у борби против четника и партизана на путу Крагујевац-Горњи Милановац. У овој борби било је мртвих на свим странама, а Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених.

Стрељање је отпочело у недељу, 19. октобра, у околним селима: Маршићу, Мечковцу (Илићеву) и Грошници, јер су села, како су Немци говорили била “легло бандита“. Према сакупљеним подацима тога дана стрељано је 415 људи, а 21 човек успео је да преживи стрељање. То је било мало и тада је донета судбоносна одлука да се се стрељање настави у Крагујевцу.

Исте вечери Крагујевац је био блокиран, а у понедељак, 20. октобра, извршено је хапшење више хиљада грађана, међу којима је било и више стотина ђака крагујевачких школа. Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, али и зато што су Немци вешто слагали да се све ово ради ради замене личних карата. Ови људи били су затворени у 4 топовске шупе, на периферији града.

Око 18 сати изведена је на стрељање једна група раније ухапшених Срба и Јевреја, 123. мушкараца и жена. Из ове групе 10 људи преживело је стрељање. Један од њих појавио се 1947. године у Нирнбергу, као сведок овог злочина.

Суочени са извесношћу смрти, они људи који су имали чиме и на чему, исписали су последње поруке својим најдражима, тако да данас у Музеју у Крагујевцу имамо 42 такве поруке.

Мајор Паул Кениг, командант 724. пука, који је руководио стрељањем, надмашио је у суровости и одредбу чудовишне наредбе генерала Франца Бемеа “100 за једног“. Међу стрељанима је било око 300 младића и ђака средњих школа, као и четрдесеторо деце од 12 до 15 година старости, махом Циганчића, малих чистача ципела.

После рата, 1953. године, простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални парк који захвата површину од 352 хектара и у коме се налази 30 масовних хумки. На улазу у меморијални парк 1976. године подигнут је монументални музеј “21. октобар“, посвећен овим жртвама. До сада је споменицима уметнички обликовано 10 хумки, а међу њима је и “Споменик стрељаним ђацима и професорима“, који је постао симбол крагујевачке трагедије и града Крагујевца.

Споменик је у облику римског броја 5, симболизујући одељење V-3 Мушке крагујевачке гимназије, пошто су из тог одељења сви ученици стрељани, укључујући и професора.


1100-годишњицa престављења Светог Климента Охридског

Овај значајан јубилеј Православне Охридске Архиепископије обележен је на више места и на разне начине. Централна прослава 1100-годишњице је одржана, уз свеколико црквено благољепије, 1. и 2. октобра 2016. године у ставропигијалном манастиру Светог Јована Златоуста у Нижепољу код Битоља.

У недељу, 2. октобра, светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован. Саслуживала су још шесторица архијереја из околних помесних Цркава, као и велики број свештеника и монаха међу којима су били и представници светогорског манастира Хиландара.

* * *

Свети Климент, архиепископ Охридски је био ученик светих Кирила и Методија. По смрти светог Методија Климент, под притиском Немаца, крете из Моравије на југ. С Гораздом, Наумом, Савом и Ангеларијем – сви заједно прозвати Петочисленици – пређе Дунав, погостова у цара Бориса Михаила, и по том дође у Охридску страну.

Прво основа манастир у Белици, где му беше и његово прво епископско седиште. Доцније се пресели у Охрид, одакле разви велику архипастирску и просветитељску делатност за сву ближу и даљу околину. У Охриду подиже свети Климент цркву посвећену светом Пантелејмону.

Имађаше много ученика, који преписиваху књиге словенским писменима за словенски народ. При тој делатности нарочито му помагаше свети Наум. Чинио је чудеса и за живота свога, као што његове мошти пројављују целебну моћ до данашњега дана. После великог труда и верне службе Богу упокојио се мирно у Охриду 916. године. Чудотворне мошти његове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену светог Климента.

Светог Климента прослављамо 27. јула по старом, односно 9. августа по новом календару.


Свети владика Николај Велимировић: Добра воља

Човек са миром душевним увек је добре воље. А човек са добром вољом највећа је благодет, која се међу људима може појавити. Такав човек све ради и све подноси добре воље. Он саслуша до краја сиромаха и помогне бедника. Он опрости грешнику и пригрли радника. Он је готов да сваку праведну ствар подржи и сваку неправду исправи. Он љуби да зида и ствара. Он не осуђује но кара; он не рањава, но лечи. С таквим се човеком да друговати, и живети, и стварати. Сви социјални проблеми били би лако и брзо решени, кад би било у свету више људи добре воље. Но зла воља је данас главни путовођ људи. Злом вољом руководи се капиталист против пролетера, и пролетер против капиталиста, и побожан човек против безбожна, и безбожан против побожна, и моћан против немоћна, и немоћан против моћна, и млад против стара, и стар против млада. Све противности у свету заоштрене су злом вољом људском, и све иоле различите ствари учињене су потпуним противностима.
Но како ће имати добру вољу они, који немају мира душевнога?

А како ће имати мира душевнога они, који нису дошли до сазнања о Богу као господару света?
Помолимо се, браћо, и сад и увек само за једно једино – што чини основу људске моћи, и лепоте душевне, и среће – помолимо се, да нам у сваком часу живота буде у свести јасно сазнање, да је Божија земља и све што је на њој. Ако нам се то да, даће нам се и све остало. То ће нам бити штит од свију зала, и добро изнад свих добара. Амин.

Срби на окуп

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s