Епизода 66 – 6. октобар 2016.

У овој епизоди:

– Свети краљ Стефан Првовенчани и преподобни монах Давид (5:51)
– Свети краљ Владислав (10:44)
– Милан Босиљчић: Песма о краљу Владиславу (16:25)
– Добрица Ерић: Теби појем (24:05)
– Мудре мисли непознатих аутора (32:12)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (сачувај као…)


Архива претходних емисија се налази овде (у новом прозору)


stefan_prvovencani


Преподобни Симон монах – краљ Стефан Првовенчани

Стефан Првовенчани је био други син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, и Ане. Био је млађи брат Вукана Немањића, а старији брат светог Саве, оснивача аутономне Српске православне цркве.

Крунисан је за краља у својој задужбини Жичи од свога брата и духовног оца Светог Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са Светим Савом уздигао Православље до великог торжества у своме народу. По његовој жељи замонашио га је Свети Сава пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.


Преподобни Давид Српски

Дмитар (или Димитрије), како му је било световно име, је био српски жупан, син Вуканов, унук Стефана Немање. Као монах Давид постао је светитељ у Српској православној цркви. О њему има мало података и ретко се помиње. Он је управљао пределима око Бродарева, а био је један од имућнијих жупана о чему сведоче подаци како о његовим ктиторским активностима у Светој Земљи, тако и позајмице које давао краљици Србије Јелени.

У другој половини XX века у архиву Дубровачке републике откривен је уговор о градњи манастира који је закључио Дмитар са дубровачким мајсторима Десином и његовим сином Блажом. На уговору стоји датум 03.08.1281. године и цена градње од 150 солида. Манастир је завршен за мање од годину дана – 1281. или 1282. године.

Манастир Давидовица налази се недалеко од Бродарева, поред реке Лим. Манастирска црква је посвећена празнику Богојављења, а сам манастир је крајем XVII века разорен и напуштен и налазио се у рушевинама све до 1998. године када је обновљена манастирска црква.


Свети краљ Владислав

Је син краља Стефана Првовенчаног. После пораза војске епирског цара Теодора I Анђела код Клокотнице у Бугарској 1230. године од стране бугарског цара Јована Асена, краљ Радослав губи подршку властеле која се окреће ка његовом млађем брату Владиславу. Године 1234, Радослав бива збачен и на престо је доведен Владислав.

Владислав се оженио Белославом, кћерком бугарског цара Јована II Асена. У то време Свети Сава није био задовољан променом власти и одлази на исток, где посећује Свету Земљу. Са тог пута се Свети Сава није вратио, и умире у Трнову 1236. године. Владислав, нашавши се у нелагодном положају услед смрти стрица, одлази тасту да га моли за Савино тело. Преговори нису ишли лако, али таст ипак излази у сусрет Владиславу и дозвољава да се Савино тело врати у Србију. Владислав свечано сахрањује свог стрица у својој задужбини Милешеви.

За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима Татарска) најезда. Татари су опустошили и Србију 1241. прошавши кроз приморје и Косово. Нису се задржавали и судећи по изворима доба, начинили су мању штету, али су у Бугарској изазвали потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Јована Асена II, јуна 1241. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед краља Владислава се смањио, и властела је опет почела да негодује. Лишен је власти 1243. када га, уз подршку властеле, наслеђује полубрат Урош. Умро је око 1269. и сахрањен у манастиру Милешеви.

Мошти му се и сада се налазе у ћивоту постављеном у цркви.

Једно мишљење на „Епизода 66 – 6. октобар 2016.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s