У овој епизоди:

– Свети краљ Стефан Првовенчани и преподобни монах Давид (5:51)
– Свети краљ Владислав (10:44)
– Милан Босиљчић: Песма о краљу Владиславу (16:25)
– Добрица Ерић: Теби појем (24:05)
– Мудре мисли непознатих аутора (32:12)

… и пуно, пуно лепе музике…

---

---

Емисију можете преузети овде (сачувај као…)

---

Архива претходних емисија се налази овде (у новом прозору)

---

---

Преподобни Симон монах – краљ Стефан Првовенчани

Стефан Првовенчани је био други син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, и Ане. Био је млађи брат Вукана Немањића, а старији брат светог Саве, оснивача аутономне Српске православне цркве.

Крунисан је за краља у својој задужбини Жичи од свога брата и духовног оца Светог Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са Светим Савом уздигао Православље до великог торжества у своме народу. По његовој жељи замонашио га је Свети Сава пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.

---

Преподобни Давид Српски

Дмитар (или Димитрије), како му је било световно име, је био српски жупан, син Вуканов, унук Стефана Немање. Као монах Давид постао је светитељ у Српској православној цркви. О њему има мало података и ретко се помиње. Он је управљао пределима око Бродарева, а био је један од имућнијих жупана о чему сведоче подаци како о његовим ктиторским активностима у Светој Земљи, тако и позајмице које давао краљици Србије Јелени.

У другој половини XX века у архиву Дубровачке републике откривен је уговор о градњи манастира који је закључио Дмитар са дубровачким мајсторима Десином и његовим сином Блажом. На уговору стоји датум 03.08.1281. године и цена градње од 150 солида. Манастир је завршен за мање од годину дана – 1281. или 1282. године.

Манастир Давидовица налази се недалеко од Бродарева, поред реке Лим. Манастирска црква је посвећена празнику Богојављења, а сам манастир је крајем XVII века разорен и напуштен и налазио се у рушевинама све до 1998. године када је обновљена манастирска црква.

---

Свети краљ Владислав

Је син краља Стефана Првовенчаног. После пораза војске епирског цара Теодора I Анђела код Клокотнице у Бугарској 1230. године од стране бугарског цара Јована Асена, краљ Радослав губи подршку властеле која се окреће ка његовом млађем брату Владиславу. Године 1234, Радослав бива збачен и на престо је доведен Владислав.

Владислав се оженио Белославом, кћерком бугарског цара Јована II Асена. У то време Свети Сава није био задовољан променом власти и одлази на исток, где посећује Свету Земљу. Са тог пута се Свети Сава није вратио, и умире у Трнову 1236. године. Владислав, нашавши се у нелагодном положају услед смрти стрица, одлази тасту да га моли за Савино тело. Преговори нису ишли лако, али таст ипак излази у сусрет Владиславу и дозвољава да се Савино тело врати у Србију. Владислав свечано сахрањује свог стрица у својој задужбини Милешеви.

За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима Татарска) најезда. Татари су опустошили и Србију 1241. прошавши кроз приморје и Косово. Нису се задржавали и судећи по изворима доба, начинили су мању штету, али су у Бугарској изазвали потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Јована Асена II, јуна 1241. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед краља Владислава се смањио, и властела је опет почела да негодује. Лишен је власти 1243. када га, уз подршку властеле, наслеђује полубрат Урош. Умро је око 1269. и сахрањен у манастиру Милешеви.

Мошти му се и сада се налазе у ћивоту постављеном у цркви.